Gastronomija u Priboju – gostoprimstvo koje se pamti: Neka je slano, slatko, masno i neka ima dosta

Priboj – Priboj na Limu nije poznat samo po svojim prirodnim lepotama,već i po toplini svojih ljudi, čiji duh i tradicija ostavljaju poseban pečat na svemu što rade. Zavirite li u njihovu svakodnevicu, otkrićete kako su hrana, gostoprimstvo i slava neodvojivi deo identiteta ovih dragih ljudi.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

U Priboju, gost nije samo posetilac, on je član porodice. Bez obzira na to odakle dolazite, ovi neposredni ljudi dočekaće vas kao nekog najrođenijeg. Svaka poseta je prilika za stvaranje novih prijateljstava, a njihova iskrena ljubav prema ljudima čini da se osećate kao kod kuće.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

I dok se kroz kuću širi miris sveže ispečenog hleba a domaćica stavlja džezvu na šporet, na stolu će se odmah naći rakija, simbol srpskog gostoprimstva. Najčešće je to domaća šljivovica, kruška ili jabuka, koja se već sa prvim mirisima nudi gostu. Domaćin s ponosom poslužuje rakiju, objašnjavajući koliko je stara i ubeđujući gosta da bolju sigurno nije probao. Obavezno se servira i nešto iz sušare, jer valja zameziti uz rakiju dok ne stigne glavno jelo.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Pribojci znaju da slave svaki trenutak, od svakodnevnih, preko nedeljnih ručaka do važnih proslava. Kada se okupe, trpeza se obavezno puni domaćim specijalitetima: sukana pita, domaća supa, sočne sarme, pečeno meso koje se topi u ustima i hrskav krompir uz punomasni sir i kajmak koji se u ovom kraju jedu uz svaki obrok u bilo koje doba dana. Reč je o kraju gde i dalje važi pravilo da se gosti ne pozivaju na slavu već sami dolaze, kad god mogu jer je svakako trpeza sve vreme postavljena a domaćice po čitav dan brinu da je hrana topla kao da je tek pripremljena.

Ipak, postoje određeni specijaliteti koji su karakteristični baš za ovaj kraj.

LIMSKA BELA RIBA

Velike količine limske rečne ribe poput pastrmke, mladice i lipljana pokazatelj su zdravog okruženja u kome žive. To su ribe koje zahtevaju brzu, čistu, planinsku reku bogatu kiseonikom, osetljive na hemikalije i druge zagađivače. Bez obzira kakvo mišljenje vladalo o reci Lim, bogatstvo ovim vrstama ribe svedoči o kvalitetu ovog vodenog ekosistema i biseru kojim se Pribojci naročito ponose.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Na obali Limske reke, dva prijatelja, Željko Lapčević i Sanel Kukić, uživaju u omiljenom hobiju– ribolovu. Njihove ruke su stručne,jer su ih godine iskustva učinile veštim ribarima što potvrđuju i osvojene medalje na brojnim ribolovačkim kupovima. Kroz zajednička druženja, vremenom su usavršili i pripremu limske ribe a ko je jednom probao njihove specijalitete: filetiranu limsku ribu ili dimljenu limsku ribu u sardini, dolazio je na kućni prag da traži još.

-Svi izbegavaju limsku ribu jer ima puno kostiju. Mi tu ribu filetiramo, do mere da u njoj ostanu samo tanke koščice u obliku slova ipsilon, koje kasnije, kroz pripremu na ulju na odgovarajućoj temperaturi, gotovo skroz nestanu. Ja svom detetu, koje ima četiri godine, napravim sendvič sa tom ribom i jede je bez problema i straha da će naleteti na koščicu- objašnjava Pribojac Željko Lapčević.

Kao posebne specijalitete, Lapčević navodi dimljenu mrenu u sardini i riblje ćevape i pljeskavice.

-Sveže riba se dimi a zatim i kuva u sopstvenom saftu od deset do dvanaest sati. Tako pripremljenu ribu mogu jesti i deca. Što se tiče ćevapa i pljeskavica- limska riba se malo obari, odstrani se kičma a zatim se melje sa prirodnim sastojcima. Limska riba je izuzetno zdrava- pored toga što je niskokalorična a odličan izvor proteina, bogata je omega 3-masnim kiselinama, kolagenom, selenom i jodom- ističe Lapčević.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

RELOVI ĆEVAPI

U Starom Priboju, gde su mirisi roštilja i cvrčanje mesa postali deo svakodnevice, započela je priča o porodici koja je sa ljubavlju i strašću pretvorila svoju tradiciju prodaje ćevapa u ozbiljan biznis. Pre tridesetak godina, Gogalići su otvorili lokalnu ćevabdžinicu. Iako je i tada dobro išla prodaja, radnju su nakon izvesnog vremena zatvorili devedesetih zbog ratnih neprilika i bombardovanja. Možda bi i prestali sa proizvodnjom da im ljudi nisu dolazili na kućni prag tražeći baš njihove ćevape. Skromnim koracima, malo po malo i počelo je, objašnjava Sadet Gogalić, vlasnik PMP Rele S.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

-Rodila se ideja da se ponovo pokrene proizvodnja i prodaja sirovih ćevapa. Nabavljamo sveže meso od proverenih klanica, a za razliku od mnogih savremenih proizvođača koji se služe raznim načinima da dobiju veće količine, mi se držimo malo tradicionalnijeg načina pripreme ćevapa. I to je proveren, isproban recept i kvalitet koji prepoznaju i potrošači. Od male lokalne ćevabžinice porasli smo do ozbiljne proizvodnje a Relovi ćevapi, jer pored recepta i kroz sam naziv čuvam uspomenu na svog oca, odavno su prešli granice Priboja pa se sada mogu naći i u gradovima širom Srbije-ističe Sadet, Relov sin.

Relovi ćevapi godinama na sajmovima poljoprivrede osvajaju zlato a gotovo da nema tog ljubitelja roštilja, da je došao u Priboj a da ih nije probao i tražio repete.

Foto: A.Rovčanin, grafička obrada fotografije: Trem print Prijepolje

Reč je o starom, tradicionalnom jelu koje se uglavnom spremalo po selima. Karakteristično je za pribojska sela naslonjena na granicu sa Crnom Gorom, poput Bučja i Krajčinovića. Proces pripremanja ovog jela je nekad bio svojevrsna prilika za druženje cele porodice. Na tihoj vatri, satima, kuvalo se kokošije meso sa geršlom a potom je se i satima mešalo kako bi se izvadile sve preostale koščice. Na kraju se preko jela, ko voli stavi i kajmak.

Zbog dužeg procesa pripreme, ćeške se sve ređe može naći na pribojskim trpezama, ali ukoliko prošetate stazom preko Banjskog čamca, dva kilometra uzvodno Limom do konobe “Gala”, možda vam vredne Nadine ruke pripreme ovo tradicionalno jelo. Jedući ga, kraj kamina, sigurno ćete se vratiti u vreme kada su se porodice okupljale kraj vatre da dele price i uživaju u hrani koju su spremale njihove bake.

I bez obzira da li jeli u Priboju Limsku ribu, Relove ćevape, ćeške, sastavački ili sir iz nekog drugog sela, meso što je ekipa jesenas klala ispred stare kuće u selu ili neki drugi delikates, jedno je sigurno: biće slano, kiselo, masno i biće ga dosta, jer to je izgleda glavna parola kojom se Pribojci služe u pripremi hrane, što će vam i oni sami potvrditi. Možda zbog hrane, možda zbog gostoprimstva, a možda i zbog samih Pribojaca- posetioci u Priboj svraćaju kao gosti, ali odlaze kao prijatelji.

Tekst je nastao u okviru projekta „Priboj kroz naše oči“. Izradu teksta sufinansirala je Opština Priboj iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Priboj u 2024. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media